I dalje smo u '92-oj godini, avgust mesec. Ulazimo u Hersonisos zblanuti onim što vidimo. Masa nasmejanih i šarenih stranaca na vespama, a mi došli iz Srbije koja gori u paklu. Teško je u prvom trenutku svariti tu promenu koju doživiš. Ulazimo kolima na Bič roud i neki konobari iz restorana nam dovikuju, ispostaviće se Nišlije, njih i Leskovčana ima najviše. Pomažu nam da nađemo smeštaj i uvaljujemo se u samom centru, jednom takođe Nišliji koji živi sa Zlajom, cimerom iz Beograda, inače mnogo gotivnim tipom. Ja nalazim posao već prvi dan u najvećoj diskoteci u Hersonisosu. Radiću kao čistač celog kluba i to preko dana. Usisavanje, pranje čaša, vrata, prozora... Sećam se da sam na kvarno pio sok od ananasa iz šanka. Fin je posao bio, ništa strašno, gazda kul...
Нема коментара:
Постави коментар